Vulkani

Vulkan je mesto na kome magma (usijana testasta masa rastopljenih stena) izbija na povrsinu Zemlje. Vulkan obicno ima oblik kupastog uzvisenja, na cijem vrhu se nalazi levkasto udubljenje - krater. Po izlasku na povrsinu, magma se naziva lava. Temperatura joj je u proseku oko 1200 stepeni Celzijusa. Izbijanje lave moze biti sporo, u vidu razlivanja na povrsini, ili burno, uz izbacivanje uzarene mase (stena, vulkanskog pepela, dima, i gasova) u visinu. Iznenadno i burno izbacivanje lave, pepela i gasova naziva se erupcija. Razlivanje lave i talozenje uzarenih stena i pepela po povrsini vulkanske kupe izaziva rast kupe u visinu. Vulkani se javljaju kao znacajne prirodne nepogode. Poznate su iz proslosti, a dogadjaju se i danas, mnoge katastrofe izazvane aktivnoscu vulkana. U istoriji su poznate katastrofe koje su zadesile Pompeju i Herkulanum, Santorini, Krakatau, Svetu Jelenu, a arheolozi vezuju za ovu nepogodu i propast kritske i mikenske civilizacije. Pod pojmom vulkanska aktivnost podrazumevaju se sve pojave izbacivanja zagrejanih supstanci iz Zemljine unutrasnjosti (lave, gasova, pepela i pare). Moze biti pracena eksplozijama razorne moci. Gasovi su raznog sastava. Pepeo moze biti u uzarenom stanju,a oblak pepela se moze prosiriti na veliki prostor.