Gge se javljaju

Vulkani se javljaju na obodima litosfernih ploca, kako na kopnu, tako i u moru. Ako se izdizu iznad povrsine mora, nazivaju se vulkanska ostrva. Najpoznatija vulkanska ostrva na  svetu su Havajska ostrva u Tihom okeanu. Havajski vulkan Manua Kea predstavlja najvise uzvisenje na Zemlji: od podnozja na dnu okeana do vrha iznad nivoa mora ukupno ima preko10000 metara. Planine izdignute vulkanskom aktivnoscu i vulkanske kupe velikih dimenzija nazivaju se vulkanske planine. Najpoznatije vulkanske planine u Evropi su Etna na ostrvu Sicilija. Vezuv na Apeninskom poluostrvu i Hekla na Islandu.
Prema aktivnosti vulkane delimo na aktivne i ugasene. Nekada davno, pre vise miliona godina, i na prostoru Srbije je bilo vulkana. Danas su njihovi tragovi ocuvani jedino u vidu nekoliko vulkanskih kupa i magmatskih stena.
Jedan od najcuvenijih vulkana na Zemlji je Krakatau, koji se nalazi u jugoistocnoj Aziji, izmedju ostrva Java i Sumatra. Erupcija ovog vulkana 1883. godine predstavljala je jednu od najvecih eksplozija na Zemlji tokom citave poznate istorije. Ova erupcija potpuno je unistila ostrvo Krakatau, a od posledica je umrlo preko 30000 ljudi. Od 1927 godine na tom mestu je bilo vise slabijih erupcija, koje su formirale novo ostrvo Anak Krakatau (u prevodu: dete Krakataua).

Najveci vulkani

Krakatau




ETNA je aktivan vulkan u Italiji koji se nalazi
na istocnoj obali Sicilije, blizu Mesine i Katanije.
Izdize se na 3.320 metara nadmorske visine
Najjaca erupcija Etne se desila 11. marta 1669
godine. Specifican je po bocnim ili parazitkim
kupama. Etna ih ima oko 200. Predatavlja i
najvisu planinu u Italiji.

Vulkani

Vulkan je mesto na kome magma (usijana testasta masa rastopljenih stena) izbija na povrsinu Zemlje. Vulkan obicno ima oblik kupastog uzvisenja, na cijem vrhu se nalazi levkasto udubljenje - krater. Po izlasku na povrsinu, magma se naziva lava. Temperatura joj je u proseku oko 1200 stepeni Celzijusa. Izbijanje lave moze biti sporo, u vidu razlivanja na povrsini, ili burno, uz izbacivanje uzarene mase (stena, vulkanskog pepela, dima, i gasova) u visinu. Iznenadno i burno izbacivanje lave, pepela i gasova naziva se erupcija. Razlivanje lave i talozenje uzarenih stena i pepela po povrsini vulkanske kupe izaziva rast kupe u visinu. Vulkani se javljaju kao znacajne prirodne nepogode. Poznate su iz proslosti, a dogadjaju se i danas, mnoge katastrofe izazvane aktivnoscu vulkana. U istoriji su poznate katastrofe koje su zadesile Pompeju i Herkulanum, Santorini, Krakatau, Svetu Jelenu, a arheolozi vezuju za ovu nepogodu i propast kritske i mikenske civilizacije. Pod pojmom vulkanska aktivnost podrazumevaju se sve pojave izbacivanja zagrejanih supstanci iz Zemljine unutrasnjosti (lave, gasova, pepela i pare). Moze biti pracena eksplozijama razorne moci. Gasovi su raznog sastava. Pepeo moze biti u uzarenom stanju,a oblak pepela se moze prosiriti na veliki prostor.